Женидба Марка Краљевића 0001    Бога моли млађена дивојка: 0002    Да јој Бог да, густа магла пане, 0003    Па за маглом тија роса бане, 0004    Па за росом жарко сунце гране, 0005    Да молује своје биле овце, 0006    Биле овце и малене јањце. 0007    Јер дивојка богомолна била, 0008    Бога молећ Бога домолила, 0009    Бог јој даде, густа магла пане, 0010    Испод магле тија роса бане, 0011    Па по роси жарко сунце гране, 0012    Па молује биле овце своје 0013    По ливади Краљевића Марка, 0014    Па је млада овцам бесидила: 0015    ”Пас’те брзо, биле овце моје! 0016    Ако дође Краљевићу Марко, 0017    Вас ће клати вуци и ајдуци, 0018    Јер ће мене Марко заробити, 0019    Пак не ћете имати чобана.” 0020    Још дивојка ричи не изсти, 0021    У то доба на коњу делија: 0022    ”Божја помоћ, млађена дивојка! 0023    Чије л’ овце, чија ли ливада? 0024    Чија ли је млађена дивојка?” 0025    А дивојка ричи одговара: 0026    ”Бора теби, делијо незнана! 0027    Ливада је Краљевића Марка, 0028    Овце јесу Сењанин-Ивана, 0029    А дивојка, чија буде млада.” 0030    Кад то чује Краљевићу Марко, 0031    Он јој хвата овна најбољега, 0032    Најбољега овна деветака, 0033    Који носи звоно сува злата, 0034    А у звоно девет језичака. 0035    Па га веже коњу за репину, 0036    Па га води двору бијелому. 0037    Дивојка му млада проговара: 0038    ”Води овна, Краљевићу Марко! 0039    Ја имадем овцу разблудницу, 0040    Излећ ће ми овна и бољега. 0041    Имам ујца на мору морнара, 0042    Донит же ми звоно и варклије, 0043    Од бисера, од злата сувога.” 0044    Кад је Марко ричи разумио, 0045    Он тад пушћа овна деветака, 0046    А њу хвата за десницу руку, 0047    Па је баца на коња прида се. 0048    Троструким је пасом опасао, 0049    А четвртим каишом од ћорде, 0050    Да је Дунав не однесе вода 0051    Оли гране од зелене горе, 0052    Јер имаде гору приходити, 0053    А и Дунав воду припливати. 0054    Кад су дошли двору бијелому, 0055    Он вазимље перо и хартију, 0056    Па написа листак књиге биле 0057    А на руке Сењанин-Ивана: 0058    ”О мој шура, Сењанин-Иване! 0059    Шај’ чобана на ливаду к овцам, 0060    Да ти вуци не покољу овце, 0061    А ти ајде секи у поводе.” 0062    Кад Ивану била књига дође, 0063    Отолем се здраво подигнуо, 0064    Пак он иђе секи у поводе. 0065    Прид њиме је Марко ишетао, 0066    За узду му коња ухватио, 0067    За здравље је липо упитао: 0068    ”Ах мој шура, Сењанин-Иване! 0069    Јеси л’ здраво? јес’ ли с’ уморио 0070    Из далека путујући путе?” 0071    Тад га води у бијеле дворе 0072    Тер пирују за недиљу дана, 0073    Па се Иван двору повратио. 0074    Онда било, сад се спомињало, 0075    А ми браћо здраво и весело!